
Клистир
Клистир је метод чишћења дебелог црева и ректума (последњег дела дигестивног система) уношењем течности директно кроз анус. Пошто се течност задржи у ректуму одређено време, избацује се у посуду заједно са фекалним садржајем (телесним отпадом). У многим деловима света орални лаксативи и ректални супозиторији (лекови који се уводе у ректум, где се растварају) заменили су клистир.
Клистир се може радити у болници, у амбуланти и код куће. Опрема се разликује у зависности од окружења и жељеног исхода. Један облик опреме зове се 'иригатор' или 'комбиновани шприц' (јер комплет служи и као вагинални туш - мада наставак који је коришћен ректално никада не сме да се користи вагинално). Састоји се од кесе великог капацитета за вишекратну употребу, налик термофору, која се може окачити или држати у висини. На њу је с једне стране причвршћено узано гумено црево, чији се други крај завршава пластичним наставком за увођење.
Клистири за једнократну употребу уносе мање количине течности. Могу се користити код куће, а долазе упаковани и унапред подмазани. Једноставни су за употребу: реч је о пластичној бочици са наставком за увођење на врху. Гумена пумпица (крушка) ради на истом принципу, али је њена предност у томе што се може поново користити.
Која је разлика између клистира и лаксатива?
Обе методе стимулишу црева, али се лаксатив узима орално, а клистир уводи кроз анус; обично се не комбинују, осим по лекарском налогу, на пример пред колоноскопију. Клистир није замишљен као замена за лаксативе; углавном се користи код тешког затвора и сабијене столице, а понекад и као помоћ код 'инконтиненције столице' (губитка редовне контроле над пражњењем црева). Лаксативи су, с друге стране, углавном намењени особама које имају контролу над цревима или бар потенцијал за њу. Лаксативи су широко доступни, али могу имати краткорочне и дугорочне нежељене ефекте. Ако се злоупотребљавају, црева могу постати зависна од њих. Клистир може да растегне дебело црево. Уз честу употребу, дебело црево може временом изгубити мишићни тонус, па више не може да створи мишићне контракције потребне за избацивање измета.
Може ли се клистир радити са течностима осим воде?
Постоји мноштво мешавина које се могу користити за испирање црева. Један од најбезбеднијих и најблажих препарата је топли физиолошки раствор, јер не извлачи електролите из организма. Програми чишћења дебелог црева подразумевају клистире припремљене са биљем, дијететским суплементима или састојцима као што су лимунска трава, свеже цеђени сок од лимуна, бели лук или кафа - од чега лекарска струка одвраћа, јер ти састојци надражују слузницу црева, а клистири с кафом су већ однели животе. Особе које клистир користе рекреативно понекад га саме праве како би постигле одређени ефекат; користе невероватно разнолике састојке, попут вина, кастиљског сапуна (сапуна од маслиновог уља), меласе итд. - мада сапун може хемијски да опече црево, а алкохол иде право у крв, па је и једно и друго опасно.
Медицинска намена
Терапија клистиром практикује се још од давнина. Кроз историју се клистир давао за ублажавање симптома затвора, болова у стомаку и разних болести. Штавише, у бабиштву је некада било уобичајено да се клистир да трудницама непосредно пред порођај. Та пракса је некада била рутинска током порођаја, ради изазивања контракција или да би се избегло избацивање измета, али су је болнице углавном напустиле.
Данас се клистир користи за лечење разних физичких тегоба, као што су затвор, инконтиненција столице и поремећаји рада црева - али никада када постоји сумња на опструкцију црева. Особе којима је клистир потребан могу патити од стања повезаних с повредом, старошћу, парализом или терминалном болешћу.
Клистир се може радити и ради уклањања садржаја црева пре медицинског снимања или непосредно пре хируршке процедуре као што је колоноскопија. Медицинско особље може се одлучити и за давање лекова путем клистира, како лекови не би пролазили кроз дигестивни тракт.
Алтернативна терапија
Алтернативна медицина популаризовала је чишћење дебелог црева, које се назива и колонско чишћење, хидротерапија дебелог црева или иригација дебелог црева. Постоји уверење да клистир чисти и уклања штетне токсине који се накупљају у дебелом цреву и доњем делу цревног тракта. Ова теорија почива на претпоставци да се бактерије могу накупљати у цревном тракту услед измета који није у потпуности избачен. Према томе, испирање дебелог црева могло би да допринесе бољем општем здрављу и благостању. Нажалост, тренутна научна истраживања код ове терапије налазе више ризика него користи.
Клистир у еротске сврхе
Нервни завршеци у ректуму могу да изазову веома пријатне реакције, сличне онима које изазивају нервни завршеци у гениталијама и око њих. Иако некима примање клистира може бити непријатно (или чак болно), то искуство може да узбуди особу која прима. Неке особе се толико узбуде да мастурбирају док клистир траје. Код мушкараца то може бити последица стимулације простате током поступка. Сам чин примања клистира може, а не мора, да доведе до оргазма.
Клистир се често ради пре упуштања у аналну еротику, попут анилингуса или аналног сношаја. То пару не само да пружа осећај чистоће већ и смањује ризик да измет доспе на играчке или гениталије.
Клистир може бити део БДСМ-а (акроним за 'бондаж/дисциплина, доминација/потчињавање, садизам/мазохизам'). Неке особе узбуђује могућност да натерају неког да прими клистир или помисао да буду очишћене довољно за другу особу. Може постојати и фетиш у вези са количином течности коју особа може да задржи у ректуму. Задовољство може да проистекне из способности да се течност дуго задржи или из тога што неко приморава особу да је задржи. Особе које воле клистир могу да се напале и од грчева или од осећаја "пуноће" док истовремено мастурбирају.
Клизмафилија
Овај фетиш карактерише снажно сексуално задовољство повезано са клистиром. За неке особе склоност ка клистиру може бити само необична црта у оквиру 'нормалне' сексуалне активности, док код других иде уз низ других фетиша, као што су урофилија (урин) или копрофилија (измет). Нагон за примањем клистира може бити толико снажан да особа са клизмафилијом (енгл. Klismo) преувеличава здравствене тегобе да би јој здравствено особље дало третман.
Осим што ужива у примању клистира, особа са клизмафилијом може да се узбуди и давањем клистира другој особи или самом помисли на једну од тих улога. Друге особе стимулише изглед или текстура гумене опреме. Употреба састојака као што су сапун или жуманца може да изазове хемијску стимулацију ануса, што може бити непријатно, па и болно. С друге стране, осећај бола или печења неке особе може да узбуђује.
Чланак у часопису The American Journal of Psychotherapy (1976) бави се Фројдовим тумачењем ове парафилије: 'Примајући клистир, пацијент се поистовећује са својом мајком, док особа која даје клистир представља његовог оца. Клистир представља чин копулације, а пацијент који из тог искуства излази представља "дете од измета".
Клистир-бање
Широм света постоје бање које задовољавају разнолике потребе. Оне које су специјализоване за доње регионе, назване 'клистир-бање', раде под окриљем чишћења дебелог црева и нуде колонске одморе са услугама иригације и детоксикације.
Постоје и места која нуде 'специјализоване услуге', на пример јавне куће, чије је особље обучено за уметност аналне еротике. Тамо се могу испунити и нетипичније жеље у вези са клистиром. Да ли ти је позната фраза "напити се на дупе"? Ешли Хејмс, неустрашиви истраживач еротике из серијала Sin Cities (Градови греха) на каналу Showcase, посетио је једно такво место у Монтреалу да би искористио његове услуге. У интервјуу о најлуђим стварима које је икада урадио, без двоумљења је међу њима навео клистир црвеним вином у извођењу 'медицинског особља'.
Клистир и алкохол
Ако те занима алкохолни клистир, имај на уму да може бити изузетно болан због печења које изазива алкохол. Немој то да пробаш: алкохол који се апсорбује кроз ректум брзо доспева у крв и заобилази рефлекс повраћања, тако да чак и мала количина може да изазове тровање алкохолом, а од тога су људи већ умирали. Зашто? Зато што дебело црево апсорбује алкохол у крвоток брже од дигестивног система. Опрез је изузетно важан … ризик од предозирања је висок, а ризикујеш тровање алкохолом, па чак и смрт!
Клистир на филму
Сексуална фасцинација која стоји у позадини клистира (опрости на игри речи) није ништа ново; у ствари, можда потиче од тога што га је претходна генерација здушно практиковала. Ако још увек немаш појма о чему причамо, биће ти јасније кад погледаш сцену клистира у кади у класику филма за одрасле The Devil in Miss Jones (Ђаво у госпођици Џоунс, 1973), чији је сценариста и режисер исти човек који је створио Deep Throat (Дубоко грло, 1972). Сцена приказује жену која сензуално улива воду у сваки од својих отвора помоћу гуменог црева прикаченог за славину. Још један стари филм са клистиром, Water Power (Снага воде, 1977), представио је Клистирног бандита (Enema Bandit), који креће у насилни 'поход чишћења' силом дајући клистир студенткињама против њихове воље. У Немачкој је изашао под насловом "Schpritz" и постао перверзни култни хит.
Монументални клистир
У јуну 2008. руски град Железноводск био је сведок откривања бронзане статуе високе пет стопа и тешке 800 фунти, посвећене, погађаш, клистиру. Ово уметничко дело, које приказује три анђела како држе класичну гумену пумпицу за клистир, спаја "иронију и хумор", делом и због сличности са ренесансним делима Сандра Ботичелија. Постављено је испред трга лечилишта Mashuk-Akva Term, познатог по третманима за лечење дигестивних тегоба водом из минералних извора Кавказа.
За крај
Ако клистир изводи искусно стручно лице, негативни нежељени ефекти су ретки. Ако одлучиш да га изведеш без ичије помоћи, набави комплет за кућну употребу и пажљиво прочитај упутство! Опрез мора бити максималан, јер је ткиво ректума изузетно осетљиво. У супротном би ти гузица (што би се рекло) могла да заврши у гипсу!



