
Самопреглед - Дојке
Рак дојке је други најчешћи облик рака код жена у Америци. Штавише, то је најчешће дијагностиковани рак међу женама у Канади [www.phac-aspc.gc.ca]. Иако наука још увек не разуме ову болест у потпуности, познато је да ограничавање алкохола, физичка активност и одржавање здраве телесне тежине могу смањити ризик од њеног настанка, а рано откривање обично значи да се болест открије у ранијој фази, када је лечење успешније. Поступак самопрегледа дојки је једноставан и у овом чланку ће бити детаљно објашњен.
Шта је рак дојке?
National Cancer Institute (Национални институт за рак) га дефинише као “рак који настаје у ткивима дојке, најчешће у млечним каналима (цевчицама које преносе млеко до брадавице) и лобулама (жлездама које стварају млеко)”. Иако се рак дојке јавља и код мушкараца, вероватноћа је веома мала.
Зашто радити самопреглед дојки?
Редован самопреглед дојки важан је из више разлога. Рано откривање и лечење могу ти спасти живот. Истраживања показују да откривање и лечење рака дојке у раним фазама може спречити смрт од ове болести. Самопреглед дојки је брз, бесплатан, лако се изводи и не захтева ничију помоћ. Када стекнеш навику редовног самопрегледа, боље ћеш упознати своје дојке и лакше ћеш примећивати сваку неуобичајену промену у ткиву.
Фактори ризика
Уклањање фактора ризика и прихватање заштитних фактора такође су изузетно важни. Препоручује се да жене старије од четрдесет година бар једном у две године обаве преглед дојки код обученог здравственог особља; међутим, ако код тебе постоји више фактора ризика него обично, самопреглед дојки постаје још већи приоритет, а можда ће бити потребно и чешће одлазити на скрининг код обученог стручног лица.
Фактори високог ризика обухватају, између осталог, следеће: пол (јер су 99% оболелих од рака дојке жене), године, рак дојке у ужој породици, гојазност (према вредности индекса телесне масе), прва менструација пре дванаесте године или менопауза после педесет пете, прво дете после тридесете године - или ниједно, изостанак дојења и узимање хормонске супституционе терапије (ХСТ).
Фактори умереног ризика су они који мање доследно повећавају ризик од рака или се сумња да би могли да доприносе његовом настанку. Фактори умереног ризика углавном су повезани са начином живота, на пример: пушење дуванских производа, конзумирање више од једног алкохолног пића дневно, физичка неактивност, исхрана сиромашна воћем и поврћем и коришћење контрацептивних средстава.
Шта прегледати
Прегледај цело подручје дојки, које обухвата дојке, пазухе, бочну страну грудног коша и ткиво све до кључне кости. Посматрај дојке у огледалу уместо да гледаш надоле у њих. Ако имаш веће дојке, обавезно их подигни и прегледај њихову доњу страну.
Визуелни преглед
За визуелни преглед потребно је огледало на добро осветљеном месту. Намести се испред њега и гледај право напред. Визуелни преглед уради у свим следећим положајима тела: седећи, стојећи, са рукама изнад главе, са шакама на куковима и у претклону. У сваком од ових положаја одвоји тренутак да погледаш дојке у огледалу и из бочног угла. Можда ти се чини да је то превише посла, али има сврху; у сваком положају дојке другачије висе, па су веће шансе да уочиш неку абнормалност.
Погледај дојке и обрати пажњу на текстуру коже, облик, разлику у величини и контуру брадавице. Запази све што се променило у величини, облику или текстури коже. Не брини због асиметрије или несавршености! Најважније је уочити свако одступање од онога што је уобичајено за тебе, и зато је важно да овај преглед радиш редовно. Проучи профил дојки из свих углова и запази сва неуобичајена испупчења или квржице које штрче. Обрати пажњу и на свако удубљење или набирање коже.
Преглед опипавањем
Кључ успешног извођења самопрегледа дојки опипавањем јесте честа вежба. Када знаш какве су дојке иначе на додир, лакше ћеш препознати шта је заиста абнормално. Највише треба обратити пажњу на избочине, квржице, задебљање коже и/или бол. Могуће је да једном руком осећаш боље него другом, па оно што осетиш сваком руком упореди са другом дојком, као двоструку проверу или референтну тачку.
Ткиво дојки код жена је обично донекле густо и чворновато, али степен тих разлика варира од особе до особе. Неке особе мисле да неће умети да разликују нормално од абнормалног. Ако упознаш елементе који чине подручје дојки, као што су масно ткиво, мишићи, кости, лимфни систем и млечни канали, осећаћеш се сигурније док га прегледаш. Потребно је мало вежбе, али моћи ћеш да препознаш промену у свом ткиву.
За самопреглед дојки опипавањем користи меке јагодице три средња прста руке супротне од дојке коју прегледаш. Држи прсте скупљене док притискаш делове које прегледаш. Притискај довољно јако да не пређеш преко квржице, али пази да не притискаш прејако, јер тако можеш да потиснеш избочину са места које опипаваш. Прсти се увек крећу кружно; стави их на кожу, нежно притисни и трљај кружним покретима док не стекнеш утисак да је тај део добро прегледан.
Обрасци прегледа
Постоји неколико образаца који се могу користити посебно за преглед подручја дојки. Треба их изводити у стојећем положају, као и док лежиш на леђима и/или на боку. Тако се ткиво дојке помера и лакше га опипаваш. Испробај све покрете уз кружни покрет прстију описан у претходном пасусу и изабери образац прегледа који ти делује најделотворније и најудобније. Не заборави да прегледаш пазухе, као и део грудног коша испод кључне кости.
Код кружног обрасца почни од најудаљеније тачке дојке и крећи се по ободу дојке. Када се вратиш на почетну тачку, сузи круг за око један инч и поново обиђи дојку. Настави по том обрасцу, сужавајући кругове све више, док коначно не стигнеш до ареоле. Понови то на другој дојци другом руком.
Код обрасца сата замисли да је на дојци нацртан сат. Почевши од спољне ивице дојке, на месту где би био број дванаест, кружним покретима прстију прегледај део дојке дуж праве линије према брадавици. Понављај овај корак колико год је потребно док не прегледаш цео бројчаник. Понови поступак на другој дојци.
Последњи распоред, обично називан образац мреже, подразумева кретање прстију горе-доле у колонама, од врха до дна целе дојке. Почевши од ткива дојке најближег грудној кости, кружним покретима прстију прелази горе-доле преко мреже док не стигнеш до друге стране. Не заборави да подигнеш дојку и прегледаш њену доњу страну. Неке жене више воле образац мреже јер је то лакши начин да се открију промене у ткиву дојке. Образац мреже почиње од дела најближег грудној кости, у коме има најмање ткива, и иде ка пазуху, где је ткиво најгушће.
Корисни савети
Користан савет је да изабереш интервал који ти одговара (једном месечно, једном у два месеца итд.) и обележиш га у календару. Ако имаш нередовне менструације, ако више немаш менструацију или ако си у трудноћи, изабери један дан и ради самопреглед дојки тог истог дана сваког месеца. Прегледај дојке отприлике седам до десет дана након почетка циклуса, да не би биле толико осетљиве. Труди се да се држиш доследног распореда, како би се уочиле и промене које се развијају споро.
Један од најлакших и најпрактичнијих начина да опипавањем прегледаш дојке јесте у кади или под тушем. Мокре и насапуњане руке лако клизе преко дојки, а прсти су и осетљивији. Лосион или лични лубрикант можеш користити као замену ако више волиш да се прегледаш ван туша.
Када се обратити здравственом особљу
Ако пронађеш нову квржицу или задебљање, осетиш нов или нетипичан бол или приметиш било какву разлику у величини, облику или текстури дојке, обрати се здравственом особљу. Поред тога, ако приметиш било какве промене у пределу брадавице, као што су црвенило, цурење, удубљење или набирање, за сваки случај обавести медицинско особље.
Да ли редован самопреглед дојки има лоше стране?
Непотребну бригу или анксиозност треба пажљиво да држиш под контролом. Неке особе радије избегавају редовне лекарске прегледе и самопраћење јер се толико плаше да ће наићи на нешто нежељено. Такав приступ те држи у незнању о променама у твом телу и уклања сваку могућност благовремене интервенције. Ако те је страх, имај на уму следећу чињеницу; 80% свих промена на дојкама није канцерозно! [www.breastselfexam.ca]
Неке особе би могле бити забринуте и због трошкова додатних одлазака на лекарски преглед. Може бити фрустрирајуће проћи кроз страх и непотребан трошак само да би се испоставило да је све била лажна узбуна; међутим, имај на уму да је лажна узбуна најбољи могући исход. Што боље пратиш своје дојке, то ћеш лакше разликовати неправилности од нормалних колебања.
За крај
Не постоји гаранција да сам самопреглед дојки смањује стопу смртности од рака дојке. Најделотворнији начин да се заштитиш јесте да водиш рачуна о свим факторима ризика, пратиш промене на својим дојкама и редовно одлазиш на заказане лекарске прегледе. То би требало да буде саставни део твоје укупне бриге о здрављу дојки.
