
Убице сексуалног нагона
Слаб сексуални нагон може да задеси свакога - и лако је узимати здраво за готово утицај који здрава жеља за страшћу има на нечије здравље и добробит, све док те жеље више нема. Порив за сексом може да значи много више од пуког физичког задовољења; он ствара узбуђење, креативност и полет за експериментисање и откривање нових начина уживања.
За многе здрав сексуални нагон симболизује и младост, виталност и самопоштовање. Када се особа осећа пријатно у својој сексуалности, то обично добро говори о њеном општем односу према сопственом телу, о способности да се с особом са којом је у интимном односу повеже физички (али и емоционално) и о целокупном задовољству животом. Суочавање са драстичним, или можда чак и благим, падом сексуалне функције може озбиљно да погоди лични живот, а покушај да се открије зашто више нема толико 'интересовања' може да изазове страх, срамоту и осећај неиспуњености.
Слаб, или опадајући, либидо не мора да прави разлику према годинама, раси, полу или начину живота. Њему је такође углавном свеједно да ли си слободна особа, у новој сексуалној вези или си већ дуго са својом половином. Не постоји један тип особе који би се могао издвојити - али постоје разни фактори (психолошки и/или физиолошки) који могу да објасне мањак жеље за сексуалним контактом или изостанак физичког одговора на сексуалну стимулацију.
Сазнање узрока не мора нужно да реши дисфункцију, али може да олакша тежак терет који особе саме себи намећу када желе да изразе своју сексуалност, а не могу. Нажалост, многе особе окривљују себе што не могу да буду сексуално активне, што је нарочито узнемирујуће после много година у којима је сексуалност била део живота. Имај на уму да за слаб либидо неке особе може да постоји комбинација разлога, а следећа листа је само мали узорак многих могућих узрока.
1. Стрес
Стрес може да се испољи на толико начина. Особа може тешко да се опусти, лако да се наљути, да има промене расположења или да буде превише напета да би водила љубав. Стрес оптерећује физичко и емоционално благостање и један је од главних фактора који могу да нагризу сексуално здравље особе. Са стресом може бити веома тешко живети, али добра вест је да се њиме може управљати помоћу разних техника, описаних у безбројним књигама, видео-снимцима, курсевима итд.
2. Сукоби у вези
Ниво склада у примарној вези може да подстакне или угуши сексуални нагон. Здрава динамика односа директно је одговорна за обострано испуњење у спаваћој соби, а када ствари крену наопако, жеља за сексом одлази низ воду. Суочавање са проблемима попут досаде/монотоније, лоше комуникације, неповерења/издаје или мањка интимности никада није лако, али је од кључног значаја да се ти проблеми реше пре него што се толико укорене да се особа трајно отуђи од друге особе у вези.
3. Лекови
Лекови на рецепт могу да саботирају сексуални нагон и код мушкараца и код жена. Лекови који се често повезују са губитком либида укључују: антидепресиве, антихипертензиве, средства за спавање, оралне контрацептиве и антихистаминике. Ако особа примети промену у жељи за сексуалним контактом отприлике у време када јој је прописана нова или измењена терапија, требало би да се обрати здравственом особљу у вези с могућим алтернативама.
4. Лоша слика о себи
Ништа није теже него скупити жељу за сексом када не подносиш начин на који се осећаш у сопственој кожи. Негативна слика о телу и ниско самопоштовање спутавају жељу или способност особе да изрази своју сексуалност - а могу да створе и много стреса за другу особу у сексуалном односу. Прихватање себе је темељ за поправљање нарушене слике о себи, али захтева да особа ради на томе како би се поново заиста осећала добро у својој кожи.
5. Хормонски дисбаланс
Промене у осетљивој равнотежи хормона који регулишу сексуални нагон могу знатно да поткопају жељу и код мушкараца и код жена.
Производња мушког тестостерона (познатог као хормон жеље) почиње да се успорава око тридесете године. Пад овог хормона је постепен, у просеку један до два процента годишње, али брзина опадања нивоа знатно се разликује од мушкарца до мушкарца. Зато је могуће да мушкарац у тридесетим годинама има исте одлике повезане са опадањем тестостерона као и мушкарац од седамдесет година!
Код жена дисбаланс хормона естрогена, прогестерона и тестостерона може штетно да утиче на сексуални нагон, као и на функционисање полних органа. Жени постаје теже да се узбуди, слузокожа вагине јој се стањује, а способност да 'постане влажна' је ослабљена. Због тога је бол током сношаја честа појава. Најдраматичнији хормонски дисбаланси јављају се током менопаузе и после операција као што је хистеректомија, али могу да се јаве и после трудноће, у одређеним фазама менструалног циклуса и уз употребу одређених контрацептива који мењају ниво хормона - као што је контрацептивна пилула.
6. Бол
Било да су у питању свакодневни болови, физиолошка стања која ограничавају покретљивост или поремећаји који погађају управо полне органе, као што су диспареунија (бол током сношаја) или вулводинија (још један болни сексуални поремећај који погађа улаз у вагину), физичка нелагодност било ког степена утицаће на то колико жена жели да буде сексуално активна. Не само то, већ фрустрација коју бол изазива може да буде толика да неке одлуче да потпуно избегавају секс.
7. Умор
Посустајући сексуални нагон може бити знак недостатка сна. Може бити последица захтевног пословног распореда или прилагођавања на нову улогу родитеља, али може да се припише и несаници или апнеји у сну. Било како било, последице су увек исте; очи се једва држе отворене, а камоли да се кревет користи за било шта друго осим за надокнађивање драгоценог сна.
8. Опијеност
Иако алкохол смањује друштвене инхибиције и сматра се да појачава жељу за сексом, једнако је могуће да има супротан ефекат. Опијеност, било да је последица алкохола или других рекреативних дрога, може да има и нежељени ефекат да мушкарац не може да постигне или одржи ерекцију. Још један минус … пијанство може потпуно да угаси жељу особи која води љубав са неким ко је пијан.
9. Трема због сексуалног учинка
Неке особе осећају притисак, од себе самих или од друге особе у вези, да сексуално добро функционишу - а када осете да не могу, то изазива узнемиреност, анксиозност и/или страх. Позната као трема због сексуалног учинка, бојазан од неуспеха у кревету не само да смањује способност особе да ужива у сексуалној активности, већ може да изазове сексуалне проблеме као што су отежано постизање оргазма или еректилна дисфункција. Овај облик анксиозности често се јавља у раним фазама сексуалне везе, углавном због велике несигурности у погледу тога шта прија другој особи.
За крај
Слаб сексуални нагон није нешто преко чега треба олако прећи. Обично је знак физичког или емоционалног стреса - или можда комбинације то двоје. Ипак, обично може да се ублажи када се правилно препозна и почне решавати. Ако се ово односи на тебе, потражи практичну помоћ од здравственог особља - без бриге, то је веома чест проблем и особље се сигурно неће шокирати!
С друге стране, ако се, чак и после тражења помоћи, утврди да је слаб либидо нешто са чим мораш да живиш - постоје начини да се с тим изађе на крај. Многе особе су научиле да живе сасвим задовољно са слабијим сексуалним нагоном, проналазећи другачије начине да изразе интимност који и даље одражавају љубав и жељу - иако можда не баш толико физички, или не толико често.