
Непланирана трудноћа
Позитиван резултат теста за трудноћу за неке особе је узбудљива вест … али када ти је родитељство последње на уму, с таквим исходом може бити изузетно тешко изаћи на крај; његове последице мењају живот, на овај или онај начин.
Наставак трудноће или одлука о њеном прекиду ствар је личног избора - и ми не промовишемо нити подржавамо ниједну опцију. На крају се све своди на доношење информисане одлуке, а надамо се да ће овај чланак пружити добру основу за разматрање тих опција.
Шта је непланирана трудноћа?
До трудноће може доћи када мушкарац ејакулира у вагину жене, или када преејакулат или сперма доспе у вагину или близу ње, због чега прекинути сношај није поуздан метод. Иако су шансе да жена затрудни у различитим фазама циклуса веће или мање - то је могуће у било ком тренутку, чак и током менструације! Процесом који се зове оплођење, сперматозоид мушкарца се спаја са јајном ћелијом жене и тако почиње развој трудноће.
О нежељеној или непланираној трудноћи може се говорити када пар случајно дође до зачећа, без намере да заједно има бебу. Неочекивана трудноћа може се десити свакој жени у репродуктивном добу, чак и ако она и особа са којом има сексуалне односе користе методе и/или средства да је спрече.
Распрострањеност
Процењује се да у свету сваке године има око 121 милион ненамерних трудноћа, а да се око шест од десет њих заврши индукованим абортусом.
National Center for Health Statistics (NCHS, Национални центар за здравствену статистику) објавио је 2002. године публикацију под називом National Survey of Family Growth (Национално истраживање о расту породица). Међу становништвом у домаћинствима у Сједињеним Државама скоро половина свих трудноћа (45% у 2011. години) била је ненамерна, око 2,8 милиона годишње; од тога, око четири од десет завршиле су се абортусом.
Шта доприноси тако високим стопама?
Уводник објављен 2008. године у часопису Contraception навео је следеће факторе: неуспех или неправилну употребу метода или средства контрацепције; недостатак приступа одговарајућим облицима контрацепције; недовољно сексуално образовање; општу нелагодност друштва према темама које се баве сексуалношћу; сиромаштво; "лошу комуникацију између особа које имају сексуалне односе"; нереалне претпоставке о ризику од трудноће; све веће прихватање (у широј јавности) рађања деце ван брака; пресексуализовану културу која сексуалност не приказује одговорно; и пропусте служби које пружају контрацепцију у разговору са особама које им се обраћају о сексу, контрацепцији и трудноћи.
Ко је у највећем ризику?
У Сједињеним Државама велики део непланираних трудноћа тиче се особа у тинејџерском узрасту. Према медицинском часопису Contraception, "Једна од три девојке затрудни бар једном пре него што напуни двадесет година."
Проблем је најизраженији међу младим слободним особама, а разлози су следећи: имале су мало додира са темама сексуалног здравља и образовањем о планирању породице, најподложније су митовима и погрешним информацијама и имају најмање искуства (у поређењу са особама које су дуже сексуално активне) у одговорном сексу и правилној употреби контрацепције.
Који фактори утичу на суочавање с њом?
Много је питања која утичу на то како се особа носи са ненамерним зачећем. У том тренутку од кључне је важности да пар има приступ чињеничним информацијама - као и савети које добија од здравственог особља, породице и пријатеља.
Морална, етичка и верска начела могу утицати на то какав став особа има према рађању детета у односу на одлуку о прекиду трудноће. Социоекономски фактори су од пресудног значаја; финансијска стабилност оба родитеља утицаће на одлуку, као и то како би беба могла да утиче на будуће школовање или запослење. Неке особе узимају у обзир и то како ће нова беба пореметити добробит деце коју већ имају и како ће утицати на однос између мајке и оца.
Пар можда не жели да подиже дете у окружењу у којем живи, док друге особе желе да беби поштеде могућа телесна оштећења настала услед употребе дрога или алкохола пре (или чак током) трудноће. Има и особа које једноставно нису спремне за родитељство јер сматрају да су премладе, неприпремљене или из низа других разлога нису у стању да то преузму.
Када контрацепција закаже
Guttmacher Institute (Гутмахеров институт) наводи да је практично сто одсто северноамеричких жена које су имале сношај и које имају између петнаест и четрдесет четири године користило бар један метод контрацепције. Штавише, приближно шездесет одсто њих тренутно и даље користи неки.
Међу женама у репродуктивном добу најчешћи методи контрацепције су они чије се дејство лако може прекинути, а предњаче контрацептивна пилула, интраутерини уложак (спирала) и мушки кондом. Старост, социоекономски фактори и то да ли су биле удате или већ имају децу одлучујући су фактори при избору контрацепције.
Чак и уз савршену употребу, методи контрацепције и даље могу да закажу; неки облици носе знатно већи ризик од непланиране трудноће, као што су прекинути сношај или календарски метод. Када је реч о средствима или лековима, сунђер, спермициди, мушки кондоми и цервикалне капице углавном имају највећу стопу непланираних трудноћа - и уз строго и уз просечно придржавање препоручених начина употребе. Насупрот томе, контрацептивна пилула годишње закаже код мање од 1 од 100 жена уз савршену употребу, а код око 7 од 100 уз уобичајену употребу, када се пилуле прескачу или узимају са закашњењем.
Имај на уму да постоје хируршки методи који су готово - али не потпуно - непогрешив начин да се спречи зачеће; то су подвезивање јајовода и вазектомија.
Једини непогрешив метод спречавања ненамерне трудноће је апстиненција. Примена ове технике не значи да пар не може да ужива у другим облицима пријатне стимулације. Има их много: мастурбација, сензуална масажа, сексуална масажа (нпр. ручни рад или вагинална стимулација прстима) или коришћење секс играчака.
Орални секс је још један одличан начин да се пружи задовољство својој половини без изложености трудноћи, али он доноси друге последице које треба размотрити, пре свега сексуално преносиве болести. Најчешће СПБ/СПИ које се могу пренети током кунилингуса и/или фелацио су херпес симплекс вирус, хумани папилома вирус (ХПВ), гонореја, хламидија и сифилис.
Шта учинити у случају непланиране трудноће
Пилула за дан после је непосредна линија одбране жене од трудноће. Треба је узети што пре после секса, идеално у року од седамдесет два сата (неке врсте делују и до пет дана), јер делује углавном тако што одлаже овулацију. Сматра се хитном контрацепцијом и није намењена редовној употреби; у многим земљама, укључујући САД, продаје се у апотекама без рецепта. Имај на уму да може имати болне нежељене ефекте.
Када дође до зачећа, жена има неколико могућности у погледу тога како ће наставити са трудноћом. Све оне носе сопствене ризике, као и краткорочне и дугорочне последице. Један пут је да изнесе трудноћу до термина и задржи бебу или је да на усвојење. С друге стране, намерно уклањање фетуса или ембриона из материце назива се абортус. Око четири од десет ненамерних трудноћа у САД завршавају се на овај начин, најчешће лековима или хируршким захватом. Према приручнику "The Gynecological Sourcebook" (2003), отприлике четрдесет три одсто жена до четрдесет пете године имало је бар један индуковани абортус. (Иако то није баш 'опција', постоје и природни узроци или компликације у трудноћи који могу довести до спонтаног абортуса, познатог као побачај. До њега може доћи у раним фазама трудноће, обично у прва три месеца након оплођења.)
Распитај се у ординацији у којој се лечиш, у локалном саветовалишту за планирање породице или на интернету за више информација и локалне ресурсе о томе како спречити ненамерну трудноћу или се с њом суочити.
За крај
Особе које одлуче да буду сексуално активне морају бити свесне да су изложене ризику од трудноће, чак и када користе контрацепцију. Када особа не жели да има дете, утолико је важније да примењује мере које смањују тај ризик. Научи како функционишу шансе за трудноћу, практикуј безбедан секс (или апстиненцију) и размисли о двострукој контрацепцији, на пример о комбиновању пилуле и кондома.
