
Да ли сам спремна? - за њу
Свака жена себи поставља ово питање, а често и другима, укључујући и мене. Одговор је обично много сложенији него што изгледа.
Биологија дефинише полну зрелост као тренутак у ком организам може да се размножава. То је у реду за траву, црве или птице, а можда чак и за већину сисара. Као опис жене као људског бића, то није довољно. Из тога би се могло закључити да смо спремне чим добијемо прву менструацију. У неким културама се то и сматра истином. Али у културама у којима се очекује да мајчинство почне око четрнаесте године, девојчице су изложене много већем ризику од озбиљних компликација, па и смрти, током трудноће и порођаја. Већ само то треба нешто да нам каже. Хајде да промене које су жени потребне да би постала полно зрела посматрамо као физиолошке, психолошке и друштвене.
Физиолошки аспект
Први знаци зрелости обично су отицање ареоле - ширег дела брадавица - и почетак раста груди. Неколико месеци касније долази прва менструација, а затим и пуни пубертет. Промене у телу много су обухватније и трају много дуже него што већина људи мисли.
На почетку пубертета вагина је прилично крут, нееластичан орган. Дебела је свега неколико слојева ћелија и не растеже се лако. Такође још не производи природно подмазивање које је код зреле жене увек присутно и које се током сексуалног узбуђења драматично појачава. Отприлике пет година касније (најмање), она је дивно еластичан орган, дебео, снажан и способан да поднесе рађање детета. Кукови су на почетку уски, а карлица се још није спљоштила и проширила - што је карактеристика женског тела. Клиторис је увучен под своју капицу, али његов врх можеш да видиш и опипаш на месту где се унутрашње стидне усне спајају у горњем делу.
Промене хормона у нашим телима доводе до развоја примарних и секундарних полних карактеристика и стварају потпуно развијено женско тело. Поновно успостављање хормонске равнотеже, од хормона детињства до хормона одраслог доба, траје неколико година. Пратеће физичке особине се такође и даље мењају. Тешко је утврдити када је ова хормонска промена завршена, а у њеним каснијим фазама то можда и није превише важно. Уопштено говорећи, када ти менструација постане прилично редовна и не доноси много више од нелагодности, хормони су пронашли равнотежу. Раст ипак и даље може да траје. Мени су груди порасле за цео број корпе после 20. рођендана. И друге жене имају исто искуство, са грудима и са другим деловима тела.
Раст током адолесценције захтева хранљиве материје - много хранљивих материја. Чак и ако можда не растеш у оном смислу у ком обично мислимо о расту, појединачни органи се развијају (груди, материца, вагина, длаке); структура костију се мења, зглобови се развијају, а тело постаје изразито женско.
Ризици секса у овом периоду су веома високи. Ако је менструација нередовна, нередовна је и овулација. Ако жена одлучи да рано у адолесценцији почне сексуални живот, потребна је пажљивија употреба контрацепције, јер је тренутак ризика практично немогуће предвидети. Неке жене не овулирају сваког месеца; друге овулирају неколико пута месечно; код неких овулација почиње на једном јајнику, а на другом не. Увек мораш да полазиш од тога да си плодна.
Ако затрудниш пре него што се твој сопствени развој заврши, долази до надметања за хранљиве материје. Храна која је теби потребна за здраве кости и зглобове иста је она која је потребна беби да би се нормално развила у здраво дете. То је један од разлога због којих мајке тинејџерке често рађају бебе са премалом порођајном тежином или превремено рођене бебе. У овом надметању губе обе стране. Ни мајка се не развија природно, ни беба. Тинејџерска трудноћа захтева специјализованију негу од трудноће у одраслом добу и увек треба да је прати пажљиво испланирана исхрана. Трудним тинејџеркама је рана медицинска нега најпотребнија, а оне је најређе траже.
Како се примарни полни органи развијају, вагина прилично брзо постаје способна да прими пенис. Колико год те први додир пениса шокирао, пенис је заиста прилично мали у поређењу са бебином главом. Вагина може бити спремна за секс, а да није спремна за његову велику последицу - порођај. Порођај се тада може завршити царским резом, великом епизиотомијом или трајним оштећењем твојих полних органа.
Током трудноће долази до још једне велике промене у мешавини хормона у твом телу. Пошто се хормони никада нису стабилизовали од почетка пубертета, другим деловима твог тела шаљу се опречни сигнали. Твоје груди су добиле сигнал да расту, али пре него што су порасле, добијају сигнал да престану да расту и да почну да производе млеко. Сигнали за промену структуре костију не могу у потпуности да се спроведу када се преусмере на раст другог тела у твојој материци. Уз преусмеравање хранљивих материја, ово мајци може да изазове доживотне проблеме. Зглобови се у адолесценцији још увек формирају, а сада морају да носе тежину, ван равнотеже, за коју нису припремљени. Могући физички проблеми не потичу од самог сексуалног живота, већ од природно предвиђеног исхода сексуалног живота - трудноће.
Психолошки аспект
Психолошким последицама раног ступања у сексуални живот придаје се најмање пажње, али оне могу бити најштетније. Свака сексуално активна жена може да затрудни сваки пут када прими пенис у себе. Вероватно свака жена која ово чита проверава своје гаћице сваки пут кад иде у тоалет. Шта то цури из нас и шта би могло да значи? Свака од отприлике 400 менструација које свака од нас има доноси могућу бригу. Ако покушавамо да затруднимо, страхујемо од тих малих црвених мрља; ако се надамо да нисмо трудне, од срца им се радујемо. Колико год се жалимо, а понекад и заиста патимо током менструације, она је сваког месеца веома добродошла. Ако је нема, порука је много гора.
Сигурна сам да је свакој жени која је икада први пут имала вагинални секс прва мисао следећег јутра била: "Питам се да ли сам трудна!" Тако је било и са мном (иако сам мислила да сам потпуно спремна), и тако је са сваком женом коју сам то икада питала. (Секретарица клинике управо је донела гомилу папира, па сам је питала каква јој је била прва мисао дан после губитка невиности. Исти одговор!) И то питање се понавља сваког дана док не дође следећа менструација. До 26. године ово је нормалан део живота жене и вероватно смо већ промислиле о могућим поступцима и последицама. Са 16 година ово је ужасан терет. Постаје све тежи са сваким даном док не угледамо мрље, а ако оне касне два дана, терет постаје још тежи.
Једна млада жена са овог сајта, која се још навикава на овај део женствености, сваког месеца ми пошаље имејл отприлике овог садржаја: "Мислим да је требало да дође јуче!!!; Бринем се." То је огроман терет за тинејџерку која још учи где јој је место у свету и како да се носи са безброј других појединости живота жене. За неке је сваки месец мучно чекање. То одвлачи пажњу и енергију које би се могле продуктивније искористити за припрему за живот. Права иронија је у томе што многе младе жене пролазе кроз сексуални чин ради туђег задовољства, а саме још нису научиле какав је осећај оргазам.
У мом случају, моја другарица и ја смо обе одлучиле да је "дошло време" и кренуле смо да се припремамо да заведемо своје момке "до краја." Имале смо петнаест година и било нам је доста да нам говоре да чувамо невиност. После неколико месеци стрепње, током којих нам је једино задовољство била мастурбација кад стигнемо кући, закључиле смо да се не исплати. И моја старија сестра и једна тетка (које су нам обе помогле у припремама тако што су куповале вагинални гел, кондоме итд.) упозориле су нас на ове последице. Први месец у ком нисам стално бринула да ли ће ми доћи менструација био је као поновно рођење. Откриле смо и да можемо да помогнемо једна другој, али то је тема за други разговор.
Неколико година касније заиста сам почела сексуални живот и од тада ми је веома пријатан. Притисак вршњака на нас је био мали - осим међусобног. Можда смо се понашале као да смо се опкладиле. Наши момци су, наравно, били пријемчиви колико је год могуће, али нису вршили неки већи притисак, осим што су понекад мало пипкали и што смо их с времена на време мастурбирале. Заштићено, религиозно окружење Хебрида спречавало је отворен притисак, али сам се касније изненадила кад сам открила колико је других жена (можда годину дана касније или тако нешто) прошло кроз исто.
У космополитскијим срединама не охрабрују само момци (они, на крају крајева, по свом младалачком, мачо виђењу имају све да добију), већ и сексуално активне девојке често наговарају особе својих година да се упусте у то. Често је непријатно расправљати о томе. Тиме можеш да откријеш сопствено незнање или неискуство. Момцима би одговор требало да гласи отприлике: “Да ли си спреман да постанеш тата?” Са девојкама често има више прилике да се разговара о правим проблемима.
Ако су ти оне заиста пријатељице, биће спремне да воде овај разговор. Ако нису, зашто их слушаш? Најбољи одговор другој жени твојих година је да је питаш шта она заправо добија од секса. Код огромне већине особа средином тинејџерских година искрен одговор је, једноставно, сталан страх. Страх од трудноће; страх од болести; страх да ће породица сазнати; страх од раскида; страх од оговарања; страх од сопствене недораслости. Њихови одговори: користимо кондом сваки пут; нико неће причати; он ме воли; ја волим њега; њему ни на памет не пада да ме вара; учим да будем жена; радим то, значи да сам одрасла. На сваких 100 жена у твојој школи које се ослањају на кондоме, око 13 ће затруднети у наредној години, јер се кондоми често не користе беспрекорно; уз исправну употребу сваки пут, затруднеће само око 2. Једна од сваких десет сексуално активних особа у тинејџерском узрасту има једну или више СПБ. Мање од пет процената ових тинејџерских веза на крају ће довести до брака и заједничког живота. Свака твоја сексуално активна другарица из одељења седела је у кабини тоалета и плакала гледајући у своје гаћице без мрље. А момци? Многи једноставно сврше неколико пута на састанку и једва чекају да се похвале резултатом. Не мрзим мушкарце; волим их. У овој тинејџерској поткултури ствари једноставно тако стоје.
Можда си спремна за сексуално пражњење, али то не значи да си спремна за вагинални секс до краја.
Друштвени аспект
Трудноћа удате жене од 26 година је нешто очекивано; код неудате жене од 26 година, тако то понекад бива; код девојке од 19 година, непажња и промискуитет; код девојке од 16 година, катастрофа. Ниједна од ових оцена није нужно тачна, али друштво тако гледа на ствари. Те оцене обликују ставове људи око тебе и то како се према теби односе.
На другом нивоу, сазнање да је неудата жена у двадесетим годинама сексуално активна никога не изненађује. Срећом, данас би се то сматрало потпуно прихватљивим и њеном ствари; она зна шта ради и одговорна је за своје поступке. Сазнање да је девојка од 19 година сексуално активна углавном се прећуткује. Све док не затрудни, породица може да не обраћа пажњу на знаке и стварност и да се нада да она зна шта ради. Сазнање да је девојка од 16 година сексуално активна и даље изазива забринутост. А све последице сносиће цела породица, не само млада жена.
Да ли људи то могу да примете? Па, не, без химена не изгледаш ништа другачије него са хименом - чак ни на столу за преглед. Али, да, постоје јаки показатељи који могу да изазову велику забринутост у твом друштву, породици, школи, па чак и код људи које не познајеш. Момци са којима излазиш шаљу поруку; девојке са којима се дружиш такође; као и места на којима те виђају. Живим у веома малом месту где се скоро сви међусобно знају из виђења. У већем граду то би одговарало једном крају, а сазнања о породицама, људима и местима су отприлике иста. Ако у поноћ видим пар како иде низ стазу, ипак донесем неке закључке. Знам шта се дешава у планинарској колиби на другом крају те стазе. Ако су то две особе од 18 година, то ми може бити чак и помало смешно; ако су то две особе од 16 година, можда ћу се мало забринути. Да је међу њима дете моје половине од 14 година, вероватно бих се избезумила. Слични закључци се често доносе.
Сећам се једне веома популарне младе жене са острва на ком сам одрасла, која је затруднела. Била је то веома блиска заједница. И она и њен момак имали су по 17 година. Претпостављам да је свака мајка на острву забранила својој деци (укључујући и мене) да се икада забављају са било ким од млађе браће и сестара те девојке. Претеране претпоставке и закључци, али ипак стварни. Иста љага пада на целу породицу. Пре педесет година послали би је негде далеко, бебу би дали на усвајање, а јавно би се цела ствар прећутала. Иза навучених завеса свака породица би оговарала ту ситуацију. Неке породице су се селиле да би избегле жиг трудне ћерке; друге постају изопштене и тек толерисане.
У породици је немогуће сачувати "тајну" свог сексуалног живота. Свака жена која је мајка имала је неколико сусрета са спермом и одмах је препознаје - мирис, изглед, укрућеност тканине на којој се нашла. Дневни улошци у канти у необично време не прођу непримећено; спермициди имају карактеристичан мирис. Твоја мајка може то да пренебрегне; може да дигне галаму; али биће свесна тога.
Финансијски терет детета за жену од 26 година је њен и, вероватно, само њен; за девојку од 16 година, то ће бити трошак за родитеље. Ризик који се преузима није само твој (иако би тај требало да ти буде најважнији), већ и ризик за целу породицу - родитеље, браћу и сестре. Живот наше замишљене жене од 26 година драстично ће се променити (била она удата или не), али ће бити веома подношљив. Самохране мајке нису реткост и за њих постоје системи подршке - вртићи, здравствено осигурање, особе које чувају децу, блиско окружење које има разумевања и, често, породица која прихвата ситуацију. Наша замишљена девојка од 16 година суочиће се са сасвим другачијим изазовима. Њен друштвени живот практично нестаје на неколико година. Њено сопствено школовање постаће теже, ако уопште буде могуће. Терет који ће пасти на њене родитеље биће веома велик.
Добро, па шта ја то хоћу да кажем? Одговор је за сваку жену њен лични. Половина свих жена почиње сексуални живот између 18. и 20. рођендана. Можда четвртина почне раније, а друга четвртина чека дуже. До 25. године остаје релативно мало девица, али оне никако нису непознаница. Чини се, дакле, да је већина нас одмерила своје могућности и закључила да смо спремне у самом крају тинејџерских година. Из угла социологије, то је "нормално," што значи да то ради већина људи. Довољно верујем у жене да мислим да је већина њих изабрала да остане девица до тог узраста и изабрала да тада почне сексуални живот. Није случајно што у целом индустријализованом свету (Јапан је једини изузетак) жене доносе тај избор. Оне су и у годинама када су размотриле ризике и поступке који би могли бити потребни. Отворених су очију. Није случајно ни што неке чекају дуже; оне једноставно нису спремне на тај веома озбиљан скок. Када је реч о млађима, то ме брине. Нема довољно акумулираног искуства, ни сопственог ни наученог од других, да би се преузимао прорачунат ризик.



